Историјат школе

Школа је почела да ради 10. Октобра 1872. год. под називом „Земљоделско – шумарска школа“. Подаци говоре да је то прва и најстарија Школа у Србији са четворогодишњим трaјањем. Школа је основана на бази закона о „Земљоделској шумарској школи“ који је у Нaродној скупштини Књажевине Србије прихваћен још 1870. год. Школа је радила до 1883. год. када је забрањена.

За првог управитеља Школе постављен је агроном Чедомир Љ. Поповић, писар при министарству финансија а за професоре Школе тадашњи веома образовани, стручни кадрови. Школа је сваке године примала по 25 питомаца из различитих крајева Земље, за два одсека -пољопривредни и шумарски.

Сматра се да је у овом кратком тренутку постојања, захваљујући чувeним професорима који су били аутори уџбеника, и заинтересованим ученицима, школа створила јако добар стручни кадар за пољопривреду и шумарство. Школа је уживала углед високог ранга, а дипломе њених ученика прихватане су као пуноважне у целој Европи. Према познатим подацима школу је завршило 160 ученика.

Од 1883. год. након укидања школе, амбициозни бивши управитељ агроном Чедомир Љ. Поповић наставља да обучава српску младеж за пољопривреду кроз различита врсте течајева. Познат је „Курс за повртарство у топлим лејама“, као и „Курс лаких јахача“ у Љубичеву. Курсеви су трајали по неколико месеци.

Поновни почетак рада школе везује се за годину 1897. када Министарство  привреде прописује правила о организацији и раду школе. Школовање, на основу утврђених    правила је трогодишње, а кадар је припреман за негу коња. Школа је радила до почетка првог светског рата 1914. год. када је рад прекинут. Са новим подацима о школи сусрећемо се 1922. год. када је основана као једногодишња Специјална пољопривредна школа. Друштвене потребе утичу на њене промене тако да од фебруара 1928. год. прераста у дворазредну двогодишњу специјалну пољопривредно – ратарску школу. За потребе рада тадашње школе подигнуте су школске и економске зграде, јер је настава била теориjска и практична.

Школи је постављен задатак да што боље припреми сеоску омладину која ће моћи да унапреди српску пољопривреду савременијим радом и бољим вођењем газдинства.

Овако организована Школа је радила и у току Другог светског рата, мада су се јављале бројне тешкоће, пре свега одлазак кадрова у рат, ратна разарања, смештај избеглица у школи и др.

Након ослобођења, стање у школи је јако лоше што се огледало у малом броју ученика, недовољном наставном кадру и отежаним условима за рад. Школа упркос тешкоћама ради као двогодишња до 1947. год. када је укинута а уместо ње основана „Бригадно – машинско – тракторска школа“. У њој је вршена шестомесечна припрема кадрова предрадника тадашњих бригадира за рад у пољопривреди.

Године 1951. Школа прераста у „Пољопривредно – машинску школу“ у којој се омладина оспособљава за руковање и оправку пољопривредних машина. До нове, квалитетније промене долази 1953. год. када се школа враћа на стари програм који је шест година мировао (од 1947. год. ). Поново ради као „Нижа пољопривредна школа“. Школа има простора за стотину ученика, како за наставу тако и за интернатски смештај. Од имања поседује 40 hа, машинску радионицу и неопходан сточни фонд.

Од 1959. год. школа прераста у „Средњу  пољопривредну школу“ са   четворогоди-шњим трајањем. Решењем тадашњег Народног одбора Пожаревца бр. 16334 од 31. 12. 1959. год. Школа се „установљује“ са задатком школовање кадрова за пољопривреду. Те године школа је уписала 117 ученика за три одељења општег одсека.

Од овог периода школа се проширује и добија на квалитету, а то је уочљиво кроз повећан број ученика, разнородније наставне програме и стручнији наставни  кадар. Тако су 1960. год. у школи установљена два одсека: ратарски и сточарски, као и одeљење за школовање одраслих у двогодишњем трајању. Појачава се веза школе са Пољопривредним факултетом тако да школа постаје Ценатр за школовање кадрова у пољопривреди. Интересантно је да је 19. децембра 1960. год. Школски одбор донео одлуку да се уз назив школе дода име народног хероја Соње Маринковић. Број ученика у школи се повећава тако да је 1965/66. год. у школи 321 ученик. Нова етапа у развоју Пољопривредне     школе почиње 1967. год. када Школа прераста у Пољопривредно – прехрамбени школски центар „Соња Маринковић“ уводећи, уз пољопривредну школовање ученика за прехрамбену струку. У школи се образују ученици за четврти степен стручности (четворогодишње школовање: пољопривредни, прехрамбени и ветеринарски техничар) и трећи степен (трогодишње школовање: месар, произвођач прехрамбених производа, тракториста)

До промене имена у школи долази 1991. год. када је на предлог Настaвничког већа школи враћен стари назив Пољопривредна школа „Соња Маринковић“.

Када је школске године 1996. отворен Дом ученика дошло је до проширивања назива школе  Пољопривредна школа са домом ученика «Соња Маринковић’.