Светозар Гавриловић

Светозар Гавриловић (Ваљево, 16. 12. 1857-Београд, 1914. или 15?) књижевник и публициста , био  је матурант прве генерације Земљоделско-шумарске школе и члан ђачке дружине „Пољопривредни венац“.  Похађао је и Војну академију у Београду коју је напустио 1879. Био је секретар Српског пољопривреног друштва у Београду 1886. , а од 1888. шеф  одељења за производњу дувана у Монополу. Од 1891. био је хонорарни предавач у Земљомерској школи у Београду. Претежно је живео као слободни уметник и публициста.

Библиографија:Башта ни на небу ни на земљи, прип., Бг 1887.; Неколико невиних прича, прип., Бг 1887.; Разне приче, прип., Бг 1887.; Мртвачки санук, прип., Бг 1888.; И сила и спас, прип., Бг 1888.; За туђ рачун, прип., Ниш 1889. Народне изелице I-II, ром., Шабац 1889,1891. Заблудели синови, ром., Ниш 1890. Ускоци, драма., Бг 1891; Ђорђе Балшић, драма., Бг 1891,1892;   Приповетке, Бг 1879.; Програм за уједињење Србије и Црне Горе, Крф, 1917.