др Ђорђе Радић

Ђорђе Радић (1839-1922) је први српски доктор пољопривредних наука и један од најзначајнијих пољопривредних стручњака које је Србија имала XIX у и на почетку XX века.

Ђорђе Радић је рођен у Великом Бечкереку (Петровград, Зрењанин) 22. априла 1839. год. у породици свештеника Јована Радића. Основну школу је учио у родном месту, а гимназију у Оравици, Карловцима и Винковцима. Пољопривредне науке је студирао у Колчавици код Прага, где је 1859. год. положио "Велики пољопривредни испит" са оценом "одличан у сваком правцу".

Србија је у то време имала мало пољопривредних стручњака школованих на страни, међу њима истицао се Ђорђе Радић. Свој позив схватиће озбиљно и до краја живота радиће на препороду српског села.

На почетку свог рада у Србији Радић је затекао потпуно заосталу пољопривреду. То је био период у коме је нејака српска привреда тек покушала да ухвати корак са развијеним западним земљама 

1872. године оснива Земљоделску-шумарску школу у Пожаревцу. Као професор те школе по трећи пут почиње са издавањем листа Сељак у 1880. и 1881.

Из Пожаревца одлази у Краљево, где 1882. оснива ратарску школу, у којој бива постављен као управник. На челу школе остаје до пензионисања 1889., а у својству привременог управитеља све до 1892. године.

Написао је више књига и брошура, и био сарадник у многим часописима и листовима. Петнаести том Српске библиографије. Књига1868-1944. садржи библиографију Ђорђа Радића.